Chapter 13

  Onoga dana Isus iziđe iz kuće i sjede uz more. 

 I nagrnu k njemu silan svijet te je morao ući u lađu: sjede, a sve ono mnoštvo stajaše na obali. 

 I zborio im je mnogo u prispodobama: "Gle, iziđe sijač sijati. 

 I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. 

 Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. 

 A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se. 

 Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga. 

 Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk." 

 "Tko ima uši, neka čuje!" 

 I pristupe učenici pa ga zapitaju: "Zašto im zboriš u prispodobama?" 

 On im odgovori: "Zato što je vama dano znati otajstva kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano. 

 Doista, onomu tko ima dat će se i obilovat će, a onomu tko nema oduzet će se i ono što ima. 

 U prispodobama im zborim zato što gledajući ne vide i slušajući ne čuju i ne razumiju." 

 "Tako se ispunja na njima proroštvo Izaijino koje govori: Slušat ćete, slušati - i nećete razumjeti; gledat ćete, gledati - i nećete vidjeti! 

 Jer usalilo se srce naroda ovoga: uši začepiše, oči zatvoriše da očima ne vide, ušima ne čuju, srcem ne razumiju te se ne obrate pa ih izliječim. 

 A blago vašim očima što vide, i ušima što slušaju. 

 Zaista, kažem vam, mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli." 

 "Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču. 

 Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan. 

 A zasijani na tlo kamenito - to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima, 

 ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba. 

 Zasijani u trnje - to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda. 

 Zasijani na dobru zemlju - to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko." 

 Drugu im prispodobu iznese: "Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posije dobro sjeme na svojoj njivi. 

 Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, posije posred žita kukolj i ode. 

 Kad usjev uzraste i isklasa, tada se pokaza i kukolj. 

 Sluge pristupe domaćinu pa mu reknu: 'Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?' 

 On im odgovori: 'Neprijatelj čovjek to učini.' Nato mu sluge kažu: 'Hoćeš li, dakle, da odemo pa da ga pokupimo?' 

 A on reče: 'Ne! Da ne biste sabirući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu. 

 Pustite nek oboje raste do žetve. U vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito skupite u moju žitnicu.'" 

 I drugu im prispodobu iznese: "Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze gorušičino zrno i posija ga na svojoj njivi. 

 Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća. Razvije se u stablo te dolaze ptice nebeske i gnijezde mu se po granama." 

 I drugu im kaza prispodobu: "Kraljevstvo je nebesko kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne." 

 Sve je to Isus mnoštvu zborio u prispodobama. I ništa im nije zborio bez prispodoba - 

 da se ispuni što je rečeno po proroku: Otvorit ću u prispodobama usta svoja, iznijet ću što je sakriveno od postanka svijeta. 

 Tada otpusti mnoštvo i uđe u kuću. Pristupe mu učenici govoreći: "Razjasni nam prispodobu o kukolju na njivi." 

 On odgovori: "Sijač dobroga sjemena jest Sin Čovječji. 

 Njiva je svijet. Dobro sjeme sinovi su Kraljevstva, a kukolj sinovi Zloga. 

 Neprijatelj koji ga posija jest đavao. Žetva je svršetak svijeta, a žeteoci anđeli. 

 Kao što se kukolj sabire i ognjem sažiže, tako će biti na svršetku svijeta. 

 Sin će Čovječji poslati svoje anđele da pokupe iz njegova kraljevstva sve zavodnike i bezakonike 

 i bace ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi. 

 Tada će pravednici zasjati poput sunca u kraljevstvu Oca svojega." "Tko ima uši, neka čuje!" 

 "Kraljevstvo je nebesko kao kad je blago skriveno na njivi: čovjek ga pronađe, sakrije, sav radostan ode, proda sve što ima i kupi tu njivu." 

 "Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad trgovac traga za lijepim biserjem: 

 pronađe jedan dragocjeni biser, ode, rasproda sve što ima i kupi ga." 

 "Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad mreža bačena u more zahvati svakovrsne ribe. 

 Kad se napuni, izvuku je na obalu, sjednu i skupe dobre u posude, a loše izbace. 

 Tako će biti na svršetku svijeta. Izići će anđeli, odijeliti zle od pravednih 

 i baciti ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi." 

 "Jeste li sve ovo razumjeli?" Odgovore mu: "Jesmo." 

 A on će im: "Stoga svaki pismoznanac upućen u kraljevstvo nebesko sličan je čovjeku domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro." 

 Kad Isus završi sve ove prispodobe, ode odande. 

 I dođe u svoj zavičaj. Naučavaše ih u njihovoj sinagogi te zapanjeni govorahu: "Odakle ovomu ta mudrost i te čudesne sile? 

 Nije li ovo drvodjeljin sin? Nije li mu majka Marija, a braća Jakov, i Josip, i Šimun, i Juda? 

 I sestre mu nisu li sve među nama? Odakle mu sve to?" 

 I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: "Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i u svom domu." 

 I ne učini ondje mnogo čudesa zbog njihove nevjere.