Chapter 24

  Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dođoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše. 

 Kamen nađoše otkotrljan od groba. 

 Uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa. 

 I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše do njih. 

 Zastrašene obore lica k zemlji, a oni će im: "Što tražite Živoga među mrtvima? 

 Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji: 

 'Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.'" 

 I sjetiše se one riječi njegovih, 

 vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima. 

 A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima, 

 ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu. 

 A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo. 

 I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. 

 Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo. 

 I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima. 

 Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima. 

 On ih upita: "Što to putem pretresate među sobom?" Oni se snuždeni zaustave 

 te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?" 

 A on će: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom: 

 kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli. 

 A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo. 

 A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, 

 ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ. 

 Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe." 

 A on će im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! 

 Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?" 

 Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu. 

 Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. 

 No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!" I uniđe da ostane s njima. 

 Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše. 

 Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. 

 Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?" 

 U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. 

 Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!" 

 Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha. 

 Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: "Mir vama!" 

 Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha. 

 Reče im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce? 

 Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam." 

 Rekavši to, pokaza im ruke i noge. 

 I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: "Imate li ovdje što za jelo?" 

 Oni mu pruže komad pečene ribe. 

 On uzme i pred njima pojede. 

 Nato im reče: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano." 

 Tada im otvori pamet da razumiju Pisma 

 te im reče: "Ovako je pisano: 'Krist će trpjeti i treći dan ustati od mrtvih, 

 i u njegovo će se ime propovijedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema.' 

 Vi ste tomu svjedoci. 

 I evo, ja šaljem na vas Obećanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obučete u Silu odozgor." 

 Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi. 

 I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo. 

 Oni mu se ničice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem 

 te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.