Chapter 12

  I uze im zboriti u prispodobama: Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 

 I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga. 

 A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku. 

 I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga. 

 Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše." 

 "Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: 'Poštovat će sina moga.' 

 Ali ti vinogradari među sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.' 

 I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda." 

 "Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima. 

 Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni. 

 Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!" 

 I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu. 

 I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi. 

 Oni dođu i kažu mu: "Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?" 

 A on im reče prozirući njihovo licemjerje: "Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!" 

 Oni doniješe. I reče im: "Čija je ovo slika i natpis?" A oni će mu: "Carev." 

 A Isus im reče: "Caru podajte carevo, a Bogu Božje!" I divili su mu se. 

 Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga: 

 "Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. 

 Sedmero braće bijaše. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda. 

 I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako. 

 I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije. 

 Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu." 

 Reče im Isus: "Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje? 

 Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima. 

 A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev? 

 Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate." 

 Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: "Koja je zapovijed prva od sviju?" 

 Isus odgovori: "Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini. 

 Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!" 

 "Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih." 

 Nato će mu pismoznanac: "Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega. 

 Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga - više je nego sve paljenice i žrtve." 

 Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: "Nisi daleko od kraljevstva Božjega!" I nitko se više nije usuđivao pitati ga. 

 A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: "Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov? 

 A sam David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedni mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!' 

 Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?" Silan ga je svijet s užitkom slušao. 

 A on im u pouci svojoj govoraše: "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, 

 prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama; 

 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!" 

 Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo. 

 Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant. 

 Tada dozove svoje učenike i reče im: "Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu. 

 Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak."