Chapter 29

  Čovjek koji, po opomeni, ostaje tvrdoglav, u tren će se slomiti, i neće mu biti spasa. 

 Narod se veseli kad se množe pravednici, a puk uzdiše kad zavlada opaki. 

 Čovjek koji ljubi mudrost, veseli oca svoga, a koji se druži s bludnicama, rasipa imetak. 

 Kralj pravicom održava državu, a ruši je čovjek koji nameće daće. 

 Čovjek koji laska bližnjemu svome razapinje mrežu stopama njegovim. 

 U grijehu je zamka zlu čovjeku, a pravednik likuje i veseli se. 

 Pravednik razumije pravo malenih, a opaki ne shvaća spoznaju. 

 Podsmjevači uzbunjuju grad, a mudri stišavaju srdžbu. 

 Kad se mudrac parbi s bezumnikom, il' se srdio, il' se smijao, svejednako mira nema. 

 Krvopije mrze poštenoga, a pravednici mu se za život brinu. 

 Bezumnik izlijeva sav svoj gnjev, a mudrac susteže svoju srdžbu. 

 Ako vladalac posluša riječ lažljivu, sve mu sluge postaju opake. 

 Siromah se i gulikoža susreću: Jahve obojici prosvjetljuje oči. 

 Kralj koji sudi siromasima po istini ima prijesto čvrst dovijeka. 

 Šiba i ukor podaruju mudrost, a razuzdan mladić sramoti majku svoju. 

 Kad se množe opaki, množi se i grijeh, ali pravednici promatraju propast njihovu. 

 Ukori sina svoga, i zadovoljit će te i dati radost duši tvojoj. 

 Kad objave nema, narod se razuzda, a blago onome tko se drži Zakona! 

 Samim se riječima sluga ne popravlja, jer se ne pokorava iako umom shvaća. 

 Jesi li vidio čovjeka brza na riječima? I bezumnik ima više nade nego on. 

 Tko mazi slugu svoga od djetinjstva bit će mu poslije neposlušan. 

 Gnjevljiv čovjek zameće svađu, a naprasit čovjek počini mnoge grijehe. 

 Oholost ponizuje čovjeka, a ponizan duhom postiže časti. 

 Tko s lupežom plijen dijeli, mrzi sebe samog: čuje proklinjanje i ništa ne otkriva. 

 Strah čovjeku postavlja zamku, a tko se uzda u Jahvu, nalazi okrilje. 

 Mnogi traže milost vladaočevu, ali Jahve dijeli pravdu svakome. 

 Nepravednik je mrzak pravednicima, a pravednik je mrzak opakima.