Chapter 11

  Sva je zemlja imala jedan jezik i riječi iste. 

 Ali kako su se ljudi selili s istoka, naiđu na jednu dolinu u zemlji Šinearu i tu se nastane. 

 Jedan drugome reče: "Hajdemo praviti opeke te ih peći da otvrdnu!" Opeke im bile mjesto kamena, a paklina im služila za žbuku. 

 Onda rekoše: "Hajde da sebi podignemo grad i toranj s vrhom do neba! Pribavimo sebi ime, da se ne raspršimo po svoj zemlji!" 

 Jahve se spusti da vidi grad i toranj što su ga gradili sinovi čovječji. 

 Jahve reče. "Zbilja su jedan narod, s jednim jezikom za sve! Ovo je tek početak njihovih nastojanja. Sad im ništa neće biti neostvarivo što god naume izvesti. 

 Hajde da siđemo i jezik im pobrkamo, da jedan drugome govora ne razumije." 

 Tako ih Jahve rasu odande po svoj zemlji te ne sazidaše grada. 

 Stoga mu je ime Babel, jer je ondje Jahve pobrkao govor svima u onom kraju i odande ih je Jahve raspršio po svoj zemlji. 

 Ovo su potomci Šemovi: Kad je Šemu bilo sto godina - dvije godine poslije Potopa - rodi mu se Arpakšad. 

 Po rođenju Arpakšadovu Šem je živio petsto godina te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad je Arpakšadu bilo trideset i pet godina, rodi mu se Šelah. 

 Po rođenju Šelahovu Arpakšad je živio četiri stotine i tri godine te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad je Šelahu bilo trideset godina, rodi mu se Eber. 

 Po rođenju Eberovu Šelah je živio četiri stotine i tri godine te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad su Eberu bile trideset i četiri godine, rodi mu se Peleg. 

 Po rođenju Pelegovu Eber je živio četiri stotine i trideset godina te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad je Pelegu bilo trideset godina, rodi mu se Reu. 

 Po rođenju Reuovu Peleg je živio dvjesta i devet godina te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad su Reuu bile trideset i dvije godine, rodi mu se Serug. 

 Po rođenju Serugovu Reu je živio dvjesta i sedam godina te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad je Serugu bilo trideset godina, rodi mu se Nahor. 

 Po rođenju Nahorovu Serug je živio dvjesta godina te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad je Nahoru bilo dvadeset i devet godina, rodi mu se Terah. 

 Po rođenju Terahovu Nahor je živio sto i devetnaest godina te mu se rodilo još sinova i kćeri. 

 Kad je Terahu bilo sedamdeset godina, rode mu se: Abram, Nahor i Haran. 

 Ovo je povijest Terahova. Terahu se rodio Abram, Nahor i Haran; a Haranu se rodio Lot. 

 Haran umrije za života svoga oca Teraha, u svome rodnom kraju, u Uru Kaldejskom. 

 Abram se i Nahor ožene. Abramovoj ženi bijaše ime Saraja, a Nahorovoj Milka; ova je bila kći Harana, oca Milke i Jiske. 

 Saraja bijaše nerotkinja - nije imala poroda. 

 Terah povede svoga sina Abrama, svog unuka Lota, sina Haranova, svoju snahu Saraju, ženu svoga sina Abrama, pa se zaputi s njima iz Ura Kaldejskoga u zemlju kanaansku. Kad stignu do Harana, ondje se nastane. 

 Dob Terahova dosegnu dvjesta i pet godina; a onda Terah umrije u Haranu.