| Chapter 2 |
1 | Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu: |
2 | Dogodit će se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi, |
3 | nagrnut će mnoga plemena i reći: "Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina." |
4 | On će biti sudac narodima, mnogim će sudit' plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat' mača protiv naroda nit' se više učit' ratovanju. |
5 | Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti! |
6 | Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatara kao Filistejci, bratime se s tuđincima. |
7 | Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema. |
8 | Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti. |
9 | Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im. |
10 | Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. |
11 | Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj. |
12 | Da, bit će to dan Jahve nad Vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori; |
13 | protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih; |
14 | protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih; |
15 | protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina; |
16 | protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih. |
17 | Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj, |
18 | i kumiri će netragom nestati. |
19 | Uđite u rupe među pećinama i u spilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. |
20 | U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja, |
21 | kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. |
22 | Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi? |